3 - Zalogajcic Blog

26.12.2017.

Možeš li garantovati da je to srce Tvoje, da ime Tvoje nosi i krv Tvoju?
Da li srce zaista u Tebi je ili rupa vrišti sa Tvoje leve strane?
Čiji si?
Čija si, Ti napukla tvorevino?
Nije tebe spalila unutarnja vatra.
Nisi još ni život udahnuo, zar već da se poništitš.
Pletivo međ prste, pa sačini najmekši kutak u grudima svojim.
Srcem rodi se.

Gde smo se izgubili? Gde smo nestali u korici vremena tog? Gde smo duše pomešali opčinjeni sjajem privida? I tamo gde stali smo, počelo je. I tamo gde počelo je, završilo se. Skidam oblik i boju što pozajmljena je. Otkopčavam kožu da nađem se.

27.12.2017.

... i ne, nemoj im verovati da više nisam Ja.
Kada vratiš se, u zenicu poljubi me, da rodim se iznova...

... hajde da ne pričamo rečima... hajde da se ne objašnjavamo dlanovima...
dodirni me krvotokom...

28.12.2017.

... I kažu da nepoznato voleti ne možemo.
I kažu što šta oni što se imenima ljudskim dozivaju.
I kažu da misliti čujno i vihorasto
grešno biti mora.
Disati mastilo lalino, a ne okupati se,
kao iz gordosti prvih učiti.
Iz glavobolnih ćutnji još jednom se rađam.
Dodir me spasava.
Ja slavim kožu...

Sanjivim koracima trčim ka rukama Tvojim,
da uspavaju me i ugreju Sunce moje.
Sanjivim pogledom pretražujem okvire svoje
kao da sliku lika Tvog tražim, sliku koja vodilja moja je.
Da me prenese bit Tvoja do najveće dalekosti
i spoji me sa Sobom.
Sanjivo izgovaram reči razne, kao da strelama život provociram,
život u sebi.
Sanjivo pratim otiske stopala Tvojih što na put vraćaju me.
Sanjivo kažem, Hvala Ti što svet Te ima.

29.12.2017.

... jer Ja oči imam da te gledam svete, ne da u tebi spavam i snivam...
jer Ja oči imam da ispričam Tebe...